Ако би се хемијска мудрост нитрофосфатног ђубрива објединила у једној реченици, то би било следеће: нека азотна киселина постане свестрани играч „двоструке-даће. Традиционална производња фосфатних ђубрива захтева сумпорну киселину за разлагање фосфатног камена. У том процесу, сумпорна киселина служи само као „хемијски кључ“ и сама по себи не обезбеђује хранљиве елементе потребне усевима. Процес нитрофосфата, међутим, иде другачијим путем - он користи азотну киселину директно уместо сумпорне киселине за варење фосфатне стене. Азотна киселина делује и као средство за закисељавање које разлаже стену, претварајући нерастворљиви флуорапатит у растворљиву фосфорну киселину и калцијум нитрат, док се у исто време нитратни јони задржавају нетакнути у систему ђубрива, постајући директан извор исхране нитратног азота. Једна киселина истовремено носи две мисије „откључавања структуре фосфатне стене“ и „снабдевања азотним хранљивим материјама“.
Из перспективе атомске економије, ово је несумњиво елегантан хемијски дизајн: практично сваки „азот“ у молекулу азотне киселине остаје у ђубриву, готово без сувишне потрошње хемикалија. После замрзавања кристализације да би се одвојио део калцијум нитрата, неутрализације амонијаком и додавања калијумових соли, на крају се производи ђубриво са два-хранљива (НП) или три-хранљива (НПК) ђубрива. Још боље, јер је сумпорна киселина изостављена, медијум и елементи у траговима као што су калцијум, магнезијум и силицијум из фосфатне стене се у великој мери не претварају у-за-отпад калцијум сулфата који се тешко користи, већ се задржавају у производу у активним облицима. Један молекул азотне киселине покреће ослобађање и рекомбинацију скоро свих хранљивих материја у фосфатној стени - ово су врата за сложена ђубрива која је нитрофосфатно ђубриво отворило хемијском генијалношћу.